KAFA

461 pregleda
0 komentara

DOBRE I LOŠE STRANE KAFE?!

Hoćemo na kafu? Svakodnevno pitanje koje prijatelji jedni drugima postavljaju.
Čak iako je na kraju ne uzmemo ipak ćemo i sledeći put pitati druga/drugaricu hoćemo na kafu?

Kafa je postala jedno od najčešće korišćenih napitaka širom sveta, mnogi u njoj uživaju toliko da ne mogu svoje jutro zamisliti bez nje. A da li se zapitaš šta to sve ima u kafi?

Benefiti kafe su brojni, ali isto tako treba biti i oprezan, jer ni previše kafe nije dobro.

Ali da ne dužim, hajde da navedem nekoliko istina o kafi, i dobrih i loših strana, koje smatram da bi bilo dobro da svako zna:

Kafa pojačava budnost

Jedan od aktivnih sastojaka kafe je kofein za koji smo svi, naravno, čuli – A koji je stimulans.

Nakon što konzumiramo kafu, kofein se apsorbuje u cirkulaciju i odlazi u mozak. Prilikom umora naš mozak luči inhibitorne neurotransmitere koji nas čine umornim i pospanim. Kofein koji je dospeo do mozga iz cirkulacije blokira te inhibitorne neurotransmitere i samim tim smanjuje osećaj umora.

Naravno, previše kafe ne znači da će od vas napraviti Nikolu Teslu, čak naprotiv, ti inhibitorni neurotransmiteri nisu neprijatelji našeg organizma, oni se luče sa dobrim razlogom tj. kada našem telu treba odmor.

Previše konzumiranje kafe će rezultovati u konstantnom blokiranju inhibitornih neurotransmitera što na kraju može dovesti do poremećaja sna, preskakanja srca i poremećenog fokusa. Našem telu je odmor i više nego neophodan, tako da umereno ispijanje kafe je sasvim u redu, ali treba imati na umu da se ne preteruje.

Kofein može mnogo da poboljša fizičku izdržljivost

Kofein povećava nivo adrenalina u krvi, a to je takozvani ,,bori se ili beži’’ hormon koji omogućava našem telu da bude spremno na intenzivan fizički napor. Tako da nije loše popiti šolju kafe pola sata pre treninga.

Kafa sadrži mnogo esencijalnih supstanci

Pored kofeina, u kafi se može pronaći i: riboflavin (vitamin B2), pantotenska kiselina (vitamin B5), niacin (vitamin B3), mangan, kalijum i magnezijum.

Takođe, jedan od sastojaka je i kafeinska kiselina koja predstavlja veoma jak antioksidans koji nam pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali su, prosto rečeno, hemijske supstance u organizmu koje mogu da reaguju sa raznim ćelijama i izazovu brojna oštećenja. Oni su odgovorni za proces starenja, kao i za to da smo podložniji da obolimo od raznih bolesti.

Neka istraživanja su čak pokazala da kafeinska kiselina može da smanji zapaljenske procese u organizmu.

Kafa može smanjiti rizik za nastanak mnogih bolesti

Dijabetes tip II je ogroman problem za zdravstvenu industriju, od te bolesti boluje preko 300 miliona ljudi širom sveta! Iz nekog razloga osobe koje redovno piju kafu imaju značajno smanjen rizik da dobiju ovu bolesti.

Studije su pokazale da je to smanjenje rizika čak 23-25%, dok jedna studija pokazuje smanjenje rizika za neverovatnih 67%!

Alchajmerova i Parkinsonova bolest su dve najčešće neurodegenerativne bolesti za koje ne postoji lek. Zbog toga je posebno bitno da se obrati pažnja na prevenciju. Studije su pokazale da redovno ispijanje kafe može smanjiti rizik za nastanak ovih bolesti.

Kafa takođe utiče na smanjenje rizika za razvoj ciroze jetre, bori se protiv depresije i smanjuje rizik za nastanka nekih tipova raka.

Ali, kafa izaziva zavisnost!

Prekomerno ispijanje kafe izaziva zavisnost. Ukoliko često pijete kafu (svaki dan ili čak i nekoliko puta na dan) postoji velika mogućnost da tokom vremena tvoje telo počinje da se oslanja na kafu da bi moglo normalno da funkcioniše.

Ovo postaje problem zbog toga što tvom telu kafa počinje da bude neophodna da bi moglo da ostane u stanju budnosti.

Kao što sam ranije navodila, kafa ima mnogo svojih pozitivnih strana, ali isto tako treba biti svestan da ni previše nije dobro.

Kafa može uticati na apsorbciju nekih nutrijenata

Da, ispijanje kafe može imati negativan uticaj na apsorbciju određenih nutrijenata.

Istraživanja su pokazala da ukoliko konzumiramo kafu dok jedemo može doći do stanja da vaše telo ne može da apsorbuje gvožđe.

Gvožđe u organizmu ima ulogu u transportu kiseonika do svih ćelija kako bi one mogle normalno da funkcionišu. Nedostatak gvožđa je česta pojava, pogotovo kod žena, i može dovesti do anemije.

Iz tog razloga preporuka je da ne pijemo kafu za vreme jela kako bi naše telo bilo u mogućnosti da apsorbuje gvožđe iz hrane. Iako ovo možda ne utiče na tebe, ukoliko već imaš problema sa gvožđem, trebalo bi da budemo svesni ove činjenice.

,,Kafa’’ nije samo kafa

Mislim da nema potrebe da naglašavam koliko različitih vrsta kafa postoji danas, ali kada malo bolje pogledate, jako malo je onih koji dok piju kafu, piju samo kafu. Vrlo često se tu dodaje dosta mleka i sećera.

Mleko ima i svojih dobrih strana (kalcijum, protein), ali isto tako ima i zasićenih masti koje obiluju sa velikim brojem kalorija. Male količine mleka su u redu, ali ako dnevno pijete po nekoliko šolja kafe sa dosta mleka i sećera, vaš dnevni kalorijski unos uveliko raste a da možda niste toga ni svesni.

Pa hajde da saberemo sve utiske, mislim da se može zaključiti da pijenje kafe ima mnoštvo pozitivnih strana, ali samo ukoliko se konzumira u ograničenim količinama. Kao i sve u životu, potrebno je pronaći umerenost.

Pozdrav,

Lenka, LesMills instruktor i personalni trener u ŠMEK fitness centru.

Lenka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *