milan_i_kaca

2457 pregleda
0 komentara

Milan Deket iliti Moj život – moja pravila

Nemam vremena.
Ubiše me ova predavanja.
Mrzim jesen.
Nemam vremena, opet.
Život je katastrofa.
Sve je smor.
Čemu sve?
Jbeš ovaj fax, ionako nema posla.

 

Ove toliko eksploatisane rečenice spontano su rešile da ne prelaze naš prag.

Mladi ljudi, studenti, koji kod nas vežbaju, ljudi su od krvi i mesa. Sa nedoumicama i problemima. Ali, njihov ventil za pražnjenje negativne energije je drugačiji. Oni treniraju. Odriču se nekih stvari, ali ulažu svoje zdravlje – fizičko i psihičko.

Jasno im je da situacija nije bajkovita, ali spremni su da se bore.

Oni su inspirativni i veličanstveni u svojoj mladosti i energiji, i mi želimo da se njihov glas čuje.

Prvi student čiju priču želimo da podelimo je Milan Deket, student četvrte godine FTN-a.

 

Š: Milane, koliko dugo već vežbaš? Sada izgledaš kao neki malo mršaviji Džej Zi, je li uvek bilo tako?
M: Hahahah, nisam imao pojma da izgledam kao Džej Zi! 😀 Ne, pre nego što sam rešio da se pozabavim sobom, imao sam 15ak kilograma više. Počeo sam da treniram pre oko godinu i po dana.

IMG_1566

Š: A kako to da si krenuo na grupne programe? Znaš da neki (mnogi) momci i dalje misle da je to samo za cure?
M: Ti momci verovatno nisu probali LesMills 🙂 Nemam pojma, nisam nikada to analizirao. U životu radim ono što mi prija. Meni ovi programi prijaju i super deluju na mene. Sviđa mi se ta energija grupe, i sviđa mi se što mogu da kombinujem treninge u zavosnosti od raspoloženja i potreba. Probao sam sve programe (i Sh’bam!) ali najviše me ima na BodyAttacku, BodyCombatu i BodyPumpu.

 

Š: Koliko često treniraš? I kako društvo reaguje na tvoj režim?
M: U proseku treniram 5 puta nedeljno. Drugari su navikli, i čak i oni koji ne treniraju – ne prebacuju mi što jedan lep deo slobodnog vremena poklanjam treninzima 🙂

 

Š: Kad smo kod vremena – vreme je uvek veliki izgovor svima. Ti si student 4. godine FTN-a, odseka za računarske nauke i informatiku. Vrlo zahtevan smer. Kako ti uspeva da kombinuješ predavanja, učenje, privatni život i treninge?
M: Organizacija je ključ. Znam da zvuči kao kliše, ali stvarno je tako. Utvrdiš koje vreme ti prija za buđenje, i ustaješ uvek u isto vreme. Učiš redovno. Mnogo je lakše i zdravije nego histerično kampanjsko učenje, mada naravno da bude i toga. 🙂 Na treninge ideš jer ti prija, a ne po moranju. I eto, toliko je prosto.

 

Š: Smemo da te pitamo za ljubavni život? Smemo. Tvoja devojka takođe trenira kod nas. Zapravo, tvoja devojka od skoro je deo našeg marketinškog tima – ona je web dizajner, Katarina Smit. Vas dvoje ste zajedno u toj fitnes priči, trenirate zajedno… Koliko je olakšavajuća okolnost to što uz sebe imaš nekoga ko je u istom fazonu?
M: Jeste olakšavajuće. Na oko 90% treninga idemo zajedno, i to je onda dodatno vreme koje provodiš s osobom koju voliš, a u isto vreme radiš nešto sjajno za sebe, baš za sebe.

IMG_1567

Š: A vodite li računa o ishrani? Za Katarinu znamo da je pravi mali vojnik, po tom pitanju, a ti?
M: Pa gle, ja sam malo grešniji od nje. Ja ponekad pojedem giros ili picu ili pomfrit. Ponekad i popijem 🙂 Ali suštinu ona i ja imamo istu. Ne tražimo sreću u brzim obrocima, ne jedemo grickalice, ne pijemo gazirano, i uživamo u pravljenju hrane koja je super ukusna a zdrava.

 

Š: Mnogi studenti nemaju novca za treninge.
M: Znam. Mnogi nemaju. Ali, kao što i vi kažete – nije poenta da svi moramo vežbati u Šmeku. Ili u bilo kom drugom centru. Uvek možemo trčati ili šetati ili raditi nešto što ne zahteva gotovo nikakvo ulaganje, osim ulaganja odlučnosti, što je često najteže 🙂 Ja se odreknem par izlazaka i ulične hrane, i uplatim studentsku članarinu. Znam mnoge koji kažu – “nemam para za treninge,” a vikendom potroše skoro duplu mesečnu članarinu. 🙂

 

Š: Za kraj, pitanje na koje nam treba skroz iskren odgovor. Zašto ti treniraš?
M: Zbog toga što je to ono kad mi je glava potpuno bistro i odvojena od stvarnog sveta. Zbog toga što to unosi red u moj život. A koliko god da je čovek kreativan i slobodan, potrebna mu je ta jedna konstanta, to pridržavanje i pobeđivanje sopstvenih slabosti i momenata kad ti nije ni do čega. Nije ti ni do čega, a ipak se spremiš, odeš i treniraš. I posle ti bude bolje. Vladaš sobom i svojim navikama. Mislim da je to jako važno, imati svoj život u svojim rukama. Koliko god je to moguće.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Widgets In Tabs