marko

719 pregleda
0 komentara

„POSLE PET MINUTA PROMENIŠ MIŠLJENJE O GRITU“ – Marko Senderak

Marko Senderak fudbaler je, ali i “Mlada nada” ŠMEK fitness centra i dobitnik je ŠMEK-ove godišnje članarine.

Marko je rođen 1999. godine i student je Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu. Od desete godine aktivno se bavi fudbalom. Naravno, kao i većina sportista, probao je razne sportove, ali ljubav prema fudbalu dovela ga je do toga da niže razne uspehe. U 2017. godini dobio je poziv od strane Buriram Uniteda da igra za njih na Tajlandu, a zajedničkim  snagama osvojili su i Kup naredne godine.

Od treninga u ŠMEK-u želja mu je uvek bila da proba GRIT – o kojem svi tako strašno pričaju.

A šta Marko misli o GRIT-u nakon što ga je probao? Saznaćeš u intervjuu.

Mi: Otkud ljubav prema fudbalu? Da li je nastala zbog dečačkih rekreativnih igara, zbog prvog treninga…

Marko: Ljubav prema fudbalu nastala je baš kao što ste i pretpostavili – iz tih dečačkih rekreativnih igara. Konstantno smo moji drugari iz odeljenja i ja igrali fudbal, bilo to na času fizičkog ili odlazak posle škole na igralište. Gde god da smo igrali jednostavno sam malo odskakao i bio sam čak i bolji od nekih drugara koji su fudbal već uveliko trenirali. Na kraju 4. razreda osnovne škole, posle školskog turnira između odeljenja odlučio sam da ću trenirati fudbal. Taj turnir smo osvojili a ja sam dobio pehar za najboljeg igrača.

Mi: Šta bi ti rekao, šta jedan dobar fudbaler treba da poseduje?

Marko: Jedan dobar fudbaler bi trebalo da poseduje fudbalski talenat, osećaj za loptu i prostor kao i sve motoričke sposobnosti. Od snage i brzine pa sve do koordinacije i gipkosti. Naravno neke malo više neke manje, ali ako želi da bude kompletan fudbaler sa nekim ozbiljnijim ciljem mora sve da ih poseduje.

Takođe, nažalost, takvo je vreme da možete biti i jedan sjajan talenat sa svim motorickim sposobnostima, ali ako nemate nekoga ko će da vas pogura i da se zauzme za vas, sve vam je mnogo mnogo teže da uspete i „izađete na pravi put“.

Mi: Koje su to vrline koje si morao da izgradiš i na kojim manama da radiš kako bi postao dobar fudbaler?

Marko: Naravno niko nije savršen, a i ja sam daleko od toga. Jako sam samokritičan, ali eto jednu od većih mojih mana, što se tiče fudbala je koncentracija. To su mi neki treneri i ukazivali kao na manu na kojoj moram da radim.

Utakmica traje 90 minuta i ja celu utakmicu odradim kako treba i jednostavno tu pred kraj utakmice mi opadne koncentracija i krenem da grešim, odnosno donosim pogrešne odluke. Pa na kraju ne izgledam toliko ubedljiv, a i kompletan utisak malo bude slabiji jer se upamti samo to sa kraja.

Mi: Prema tvom mišljenju, kakvi su uslovi za treniranje fudbala u Srbiji?

Marko: Uslovi za treniranje fudbala u Srbiji nisu baš sjajni, mada nisu ni toliko loši. Naravno, sve je na individualnom nivou od kluba do kluba. Sa kolikim finansijama raspolaže klub da se kupe lopte, oprema za treniranje… Da li ima pomoćnog  terena  i adekvatno obučene trenere koji mogu da prenesu znanje… Mnogo stvari je uključeno u to kakvi su uslovi, ali sigurno je to da su uslovi u Evropi dosta bolji nego kod nas.

Mi: 2017. godine pozvan si bio da igraš za tajlndski klub Buriram, možeš li nam više reći o tom iskustvu?

Marko: Da 2017.godine sam pozvan da odem na Tajland da odigram Kup Tajlanda za ekipu Buriram Uniteda. Jedno sjajno iskustvo i za sada najveće u mojoj karijeri. Počevši od toga da mi se ispunio san da igram fudbal i negde van Srbije, do toga da sam trenirao sa nekim velikim fudbalskim zvezdama. Pravi ljubitelji fudbala znaće ko je Diogo Luis Santo, igrač koji je igrao za Brazilske najveće klubove Santos, Palmeiras i Flanengo, dok je u Evropi nastupao za Grčki Olimpiakos i nosio broj 10 na leđima.

Druga zvezda tima Andrea Tunez, defanzivac koji je nastupao u prvoj španskoj ligi u Selti i Elceu, a ujedno i moj omiljeni igrač jer igram baš na njegovoj poziciji i mnogo sam ga pratio kako igra i kreće se po terenu, dosta me je naučio. Onima kojima ne znači ime mnogo, on je igrač koji je igrao protiv Mesija i Ronalda utakmice. Samim tim mi je bilo fascinantno kako je do pre 3-4 godine čuvao Mesija i Ronalda na utakmici a sad treniram sa njim i igram protiv njega na treningu. Jedan sjajan osećaj.

Mi: Koliko se pripreme, treninzi i uslovi na Tajlandu razlikuju od istih u Srbiji?

Marko: Dosta se razlikuju. Prvensveno je život drugačiji ovde, samim tim i treninzi. Počeo bih sa trenerima kojih je konstantno 4-5 na treningu zajedno sa fizioterapeutom koji odmah uskače ako zatreba nekome pomoć. Treneri svaki ima svoj zadatak jedan nas zagreva na početku treninga i isteže na kraju, drugi je zadužen za vežbe sa kontrolom lopte, treći taktikom ekipe… Što se tiče igrača dosta su odgovorniji i disciplinovaniji. Ako je neko nezadovoljan nečim neće to prezentovati u toku treninga, nego će sve ili pustiti da prođe il će se nasamo posavetovati i popričati sa trenerom. Generalno treninzi su sjajni, uslovi vrhunski, ja sam imao tu sreću da sam pozvan od strane jednog od najvećih klubova Tajland Buriram Uniteda pa da sam video i kako izgleda ova druga strana.

Mi: A koliko si zadovoljan uslovima u ŠMEK fitnes centru?

Marko: Što se tiče Šmek fitnes centra uslovi su stvarno za svaku pohvalu. Od same higijene teretane pa do stručnih trenera koji su uvek bili tu da mi pomognu i odgovore na svako moje pitanje. Teretana je sjajno opremljena i stvarno mozeš odraditi dobre treninge sa svakom grupom mišića na različitim spravama.

Mi: Kakvo je tvoje  iskustvo sa GRIT-a? S obzirom na to da si u prijavi naveo da bi voleo da probaš i taj čuveni trening. J

Marko: Hahaha da, u prijavi sam naveo da bih voleo da probam taj grupni trening GRIT. Najviše za to je zaslužna moja devojka koja već dve godine ide na treninge u ŠMEK i oduševljena je.  To oduševljenje je prenela i na mene konstantnom pričom o treninzima.

Biću iskren na početku sam imao male predrasude o svemu tome. Da je lako, da je samo za žene… Mogu reći da se samo posle 5 minuta treninga promeni mišljenje. Najteži trening je GRIT, što mi je i bila želja da probam. Trening koji me je oduševio. Nisam mogao da verujem da neki grupni trening može biti toliko težak i zahtevan. Ja, kao sportista i student DIFa, svakodnevno sam aktivan i to po nekoliko  puta dnevno i fizičkii sam dosta dobro spreman. A opet, GRIT  zahteva kondiciju sa kojom se nisam toliko često susretao i stvarno sam u pojedinim trenucima treninga mislio da je to to, da nema šanse da uspem do kraja da izdržim. Naravno da sam izdržao, jer sam i uporan i žilav, ali stvarno trening koji nije za svakog već za ozbiljne vežbače.

Mi: I za kraj, koji je to moto kojim se vodiš u životu?

Marko: Verujem u mnogo motivacija. Ali, izdvojio bih da nikad ne treba odustajati, kao i da je sve moguće, samo treba biti uporan i istrajan u svom cilju.

 

Vidimo se i družimo u ŠMEK-u.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Widgets In Tabs