rasporeeed
smek-fitness-viber-stickers
previous arrow
next arrow

1822 pregleda
0 komentara

KAKO SAM POBEGLA ANOREKSIJI – LENKA CVETIĆ

Dobro, odmah da naglesim da sam malo preterala u naslovu. Nisam baš došla do anoreksije, ali može se reći da sam zakoračila.

Krenimo od početka.

Bila je zima kad ima toliko slava i praznika da imaš osećaj da non-stop jedeš. Svako ima neki svoj porok, a moj je čokolada. Mogu slobodno reći da sam te zime najviše brljavila, što se i odrazilo na moju kilažu. Nisam se preterano ugojila, svega par kila, ali u mojoj glavi sam bila najdeblja na svetu. Ne mogu opisati taj bes prema samoj sebi što sam sama sebi to dozvolila. Sada kada pogledam na to naravno smešno mi je da pravim dramu zbog par kilograma, ali tada mi nije bilo nimalo smešno. Zbog tog besa usledila je skoro godina dana patnje…

Novi list

Teška dijeta i po 1-2 treninga dnevno. Vremenom sam bila manje gladna manje sam i jela – manje znači manje od 1000 kalorija dnevno. Sećam se da je bilo dana kada sam jako gladna, ali da je vreme da odem na trening pa ne mogu jesti pre treninga, odem na trening, ubijem se od vežbanje, dođem kući i ne budem gladna i pomislim pa što bi jela kad nisam gladna.

Nakon mesec dana glad više skoro nisam ni osećala. Nisam uzimala nikakve suplemente, čak ni protein ili neke vitamine, apsolutno ništa. Brojala sam svoje zalogaje, kašike hrane, komade badema, so i sećer nisam okusila ni najmanje.

Ljudi su mi govorili „Lenka ti ništa ne jedeš!“, a moj odgovor je uvek bio isti „Ma jedem ja dovoljno“.

Morala sam sama da se opečem da bih neke stvari shvatila.

22552940_1678445802230451_7260305619833479106_o

Mama, pomagaj!

Iz takve situacije ko će te drugi izvući nego rođena mama. Kada sam posle praznika otišla ponovo za Novi Sad, dolazila sam kući kod mojih na svakih 2-3 nedelje. U početku se naravno odmah videla razlika jer sam izgubila vodu i svi su mi rekli super si smršala, vratila si se na staro. Ali ja naravno ni sa tim nisam bila zadovoljna. Posle mesec dana se usporilo gubljenje kilograma, i postepeno sam mršavila. Sa svakom nedeljom ja sam bila sve zadovoljnija svojim izgledom, ali bez namere da prestanem sa dijetom. Tu sam već počela da zapadam u problem.

Anoreksija je pre svega psihički problem, kada nikad nisi u potpunosti zadoboljan svojim izgledom.
Kako sam dolazila kući na svakih par nedelja mama je isto primetila moje postepeno mršavljenje i blagovremeno mi rekla da je sad mogu da prestanem da sam dosta smršala. Naravno nisam ju poslusala kao i nikog drugog oko sebe.

Najveća promena desila se u samo dve nedelje. Kao da je neko odjednom odlučio da me odere do kože i bukvalno preko noći sam postala premršava. I tada je to u mojoj glavi bilo divno.
Kada sam došla kući, bilo je to negde sredina aprila, mama me je sa vrata dočekala sa rečenicom „dete pa šta si ti od sebe uradila“, a moj odgovor „jel da da sam baš smršala, pogledaj mi tanak struk i noge“.

I dalje nisam bila svesna problema u kome se nalazim, ali uskoro ću postati.

Ta moja sreća što sam smršala nije dugo trajala. Ubrzo sam počela da primećujem promene u raspoloženju, da sam nezadovoljna, mrzovoljna, da mi nije ni do čega… Devojke, PMS koji neće da prestane. Mama me je naterala da odem na preglede koji su pokazali ozbiljnost mog problema.

Analiza hormona u krvi pokazala je da su mi količina oba ženska hormona bila manja čak i od nivoa koji žene normalno imaju u menopauzi.

Da pojasnim, u raznim ciklusima kod žena prisutan je različiti nivo hormona, a naravno najniži nivo hormona se zapaža kod žena u menopauzi. Ja sa 21 godinom sam dostigla niži nivo i od toga.

Kako je do ovoga došlo? Pa lako, ženski hormoni se deponuju u masnom tkivu, zato žene normalno imaju veći procenat masnog tkiva od muškaraca. Ja sam sa svojim načinom života izgubila u potpunosti masno tkivo, a sa njim je otišla i skoro sva količina hormona koji su potrebni za normalan rad ženskog tela. U prevodu napravila sam opšti haos u organizmu.

Ugoji se!

Nutricionista, plan ishrane, tri najgora meseca u životu!

Mrzovoljnost, depresija, neizlazak iz kuće. Porodica i momak kao najveća podrška.

Organizam mi se oporavljao još narednih 6 meseci ali najgori deo je prošao.

Počela sam ponovo da se smejem i družim i polako se vraćala u normalu.
Danas kada vidim devojke na strašnim dijetama zaista se trudim da im objasnim gde sve to vodi, kakve posledice možes imati od toga, ali isto tako znam da ja kad sam bila u tom stanju niko nije mogao da mi to objasni. To stanje u kakvom sam ja bila ne bih poželela nikome, i znam da svi misle pa neće se to desiti meni, ali može da se desi svakome. Pogotovo danas kad je instagram i fejs prepun prezgodnih devojaka i sve hoćemo tako da izgledamo, ali kakva ishrana i kakva suplementacija stoji iza takve devojke to ne možemo ni da zamislimo.

Pa da zaključim ovo, evo jedne poruke za sve vas što ste stigli do kraja: proširite moju priču, postanite svesni da je ovo problem današnjeg standarda i da ako primetite bilo koga sa sličnim problemom čupajte ih odmah odatle. Vrlo verovatno vas neće poslušati ali morate biti uporni, ovo je ozbiljan problem sa ozbiljnim posledicama. Ja sam se izvukla, ali svako ovo može proživeti na drugačiji način.

Pozdrav
Lenka

https://lenkacvetic.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Widgets In Tabs