Ishrana: Kada je sve pošlo po zlu?

Naš način ishrane promenio se više u poslednjih 150 nego u periodu od 10 000 godina. Koja je posledica? Nagle i brze promene dovele su do masovnog širenja bolesti. Čini se da se naše telo ipak ne može nositi sa brzim tempom promena. Dobrodošli na čas istorije ishrane koji će vaš život promeniti na bolje.

Zašto jedete hranu koju jedete?
Da li znate odakle ona dolazi?
Da li znate koju je hranu najbolje jesti za doručak ili jedete ono što ste uvek jeli?

Ljudi su se kroz istoriju razvijali kao lovci – sakupljači, a način njihove ishrane zavisi o mestu sa kojeg dolaze. Ipak postoji nešto što je svima zajedničko, mnogo proteina iz životinjskog mesa i obilje biljaka. Za početak, naučili smo kako sve sakupiti na jednom mestu i razvili poljoprivredu i stočarstvo. To nam je pružilo određene benefite, ali donelo i brojne probleme. Rane stočarske kulture pokazuju pad opšteg zdravlja, pa čak i smanjenje visine kod ljudi.

Početak poljoprivrede

Poljoprivrednim načinom života, ljudi su krenuli unositi manje proteina iz životinjskog mesa i povećali unos žitarica. Iako žitarica u ishrani čoveka lovca – sakupljača nije bilo, žitarice sada dominiraju hranom u celom svetu. Trenutno samo osam različitih vrsta žitarica čini 56% kompletne hrane na svetu. U toku 1800ih i industrijske revolucije, razmišljali smo kako velike količine biljaka pretvoriti u brašno, rafinisana ulja, šećer, kukuruzni sirup i mnogo drugih veštačkih proizvoda. Ozbiljno smo promenili prirodnu ishranu, a mnogo dobrih sastojaka iz hrane je nestalo.

Tokom 1900ih stočarstvo smo doveli na viši nivo tako što smo izmislili razna azotna đubriva i pesticide. Usevi su rasli brže i veće, ali koja je loša strana? Današnja ’Zapadna ishrana’, bazirana na uspešnom stočarstvu i poljoprivredi, insistira na samo nekoliko vrsta životinja i biljaka.

Ipak, naši geni se ne menjaju brzo kao što se je promenila ishrana. Ako pogledamo u ljudski DNK, ljudi su isti kao i pre 40 000 godina. Šta to znači? Naša tela se nose sa načinom ishrane na čiji nivo nikada nisu evoluirala. Na kraju, to dovodi do gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa.

U tom procesu dogodila se i jedna značajna promena. Šećer je iz luksuznog sastojka prešao u svakodnevnu upotrebu. Kroz 1800te njegova je cena počela značajno da opada. Prosečna osoba je u toku 1700ih u godinu dana pojela otprilike 2kg šećera, a danas je taj broj narastao na čak 81 kilogram u godinu dana. Ponavljamo šta to znači za nas. Naša tela se nose sa načinom ishrane na čiji nivo nikada nisu evoluirala.

Napredak koji nas košta

Kada god govorimo o zapadnoj ishrani, bolesti su neizbežna tema. Bolesti srca i dijabetes tipa 2 su bolesti koje se najviše mogu povezati sa modernim načinom ishrane. Mnogi naučnici o njima već govore kao o epidemiji. Pitanje na koje nutricionizam pokušava odgovoriti jeste: Gde smo pogrešili? Ako pronađemo uzrok, da li ga jednostavno možemo ukloniti iz naše ishrane? Pokušali smo to već sa zasićenim mastima, ali to baš nije dalo rezultat. Izgleda da je odbacivanje hranljive stvari iz ishrane učinilo više lošeg nego dobrog.

Kada industrija postane savetnik

Nažalost, saveti nutricionista su često povezani sa ekonomijom i politikom. ’Academy of Nutrition and Dietetics’ okuplja najbolje profesionalce iz sveta hrane i nutricionizma, ali su je, između ostalog, osnovali Coca Cola, Kellogg i PepsiCo. Na ovom linku možete da pogledate javni popis sponzora:http://www.eatright.org/corporatesponsors

Usuđujemo se tvrditi da je to jedan od razloga zbog kojeg postoje brojne zablude i mitovi o nutricionizmu. Pogled na veze između onoga što uzgajamo, što jedemo i kako živimo je vrlo važan. Nova istraživanja pokazuju da hrana ne daje samo energiju, već da ona utiče na regulisanje naših hormona i metabolizam. To znači da način na koji se hranimo može u potpunosti promeniti funkcionisanje našeg tela. A to je vrlo važno!

Priroda je sve vreme imala pravo

Izgleda je odgovor na povećan porast bolesti zbog zapadne ishrane vrlo jednostavan, ali je mnogo teže primenjiv u praksi. Ako počnemo da koristimo hranu koja je bliža svom izvornom obliku, onakva kakvu ju je priroda stvorila, mnogi problemi nestaju. Najbolji nutricionisti iz svih delova sveta dolaze do istog odgovora: Priroda je sve vreme bila u pravu.

Misija Les Millsa jeste napraviti fit planetu. Kao što omogućavamo najbolje informacije, želimo vam dati i oruđe kojim ćete učiniti pozitivne promene u svom životu i početi sa ishranom koja je dobra za vas. Da li nam se želite pridružiti u tom putovanju? Vreme je za promene!

Preuzeto sa lesmills.rs